Vođenje slučaja predstavlja NOV način organizacije pružanja socijalnih usluga. Razvoj vođenja slučaja se u proteklih deset godina odvijao širom sveta. Nastalo je u SAD-u, gde je i redefinisano i prošireno. Vođenje slučaja je nastalo iz pružanja usluga za mentalno obolele osobe tokom 70-ih u Americi i vremenom se proširilo na mnoge druge grupe korisnika. Postoji više različitih definicija vođenja slučaja, ali se vremenom izdvojila jedna koja vidi vođenje slučaja kao proces koji se sastoji od pet glavnih faza. U ovom kružnom procesu prva faza je procenjivanje potreba korisnika. U drugoj fazi voditelj slučaja sa korisnikom planira i formira „paket usluga” (iz palete dostupnih) i u trećoj fazi ga sprovodi. Četvrta faza predstavlja praćenje integrisanja usluge, tj. regularnu proveru funkcionisanja paketa. Na kraju, u petoj fazi, voditelj slučaja ocenjuje da li je ishod primenjenog paketa odgovarajući za korisnika. Uvođenje vođenja slučaja je bilo kontroverzno i otežano, naročito u vezi sa njegovim uticajem na socijalni rad. Da li je ovo moglo biti izbegnuto? Da li se mogu izvući neke pouke iz tog iskustva koje bi se mogle primeniti u nekim drugim slučajevima?
Do sledećeg posta,
J. N.
No comments:
Post a Comment